The Impact of Geopolitical Processes in Bosnia and Herzegovina on Urban Development and Cultural Identity

The historical-geographical development of Bosnia and Herzegovina (B&H) in the area of the fusion of Western and Eastern Christian civilizations and the Orient resulted in ethnic and religious heterogeneity, occasional political crises and ethnic conflicts that shaped the cultural identity and character of the entire development. B&H was separated from the Yugoslav community in the conditions of the civil war. After the war in 1995, a complex administrative-territorial organization of the new state was established, based on the ethnic and religious affiliation of the population. At the same time, the transition of the socialist social system took place, as well as other geopolitical processes and social changes in the Western Balkans initiated by globalization. The paper focuses on cultural disintegration and changes in urban identity and development of cities through the analysis of the six largest urban centers as indicators of social changes in B&H. The results of the analysis suggest that there has been a cultural differentiation of society, which is reflected in changes in the ethnic and religious structure of the population and their spatial distribution. Economic stagnation and depopulation of urban centers, as a consequence of the civil war and social reforms, were confirmed by a comparative analysis of statistical indicators of economic and demographic development. Cultural changes were determined by relevant scientific methods and approaches: historical-geographical method, comparative analysis of statistics of demographic indicators and changes in spatial distribution, ethnic and religious structure of the population, and economic changes by analysis of employment in sectors of the economy. The scientific results of previously published papers devoted to some of the mentioned problems, primarily economic development and population dynamics in B&H and its large cities, were also taken into account. In this paper, social changes are observed through the cause-and-effect relationships of geopolitical and cultural processes (political, economic and cultural disintegration), social and economic reforms (ownership transition and deindustrialization) and their manifestations on cultural identity and the development of urban centers.

1. Васић М. Исламизација на Балканском полуострву. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2005. 381 с.

2. Гњато Р. Западни Балкан – Изазови и перспективе // Зборник радова Међународне научне конференције Географског друштва Републике Српске / Ур. А.Г. Дружинин, Р. Гњато. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 2017. С. 415–431.

3. Грчић М. Географија култура и цивилизација. Београд: Географски факултет, Унивезитет у Београду, 2014. 994 с.

4. Делич Д. Социогеографический аспект переходных процессов в Боснии и Герцеговине // Общественно-географическая структура и динамика современного евразийского пространства: вызовы и возможности для России и ее регионов Ассоциация российских географов-обществоведов / отв. ред. П.Я. Бакланов. Владивосток: Тихоокеанский институт географии ДВО РАН, 2020. С. 161–169.

5. Живковић М. Западни Балкан у контексту односа центар–периферија. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 2020. 140 с.

6. Живковић М. Савремене детерминанте географског положаја Југоисточне Европе као фактор развоја // Зборник радова 3. конгреса српских географа Географског друштва Републике Српске и Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци / Ур. Р. Гњато. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 2011. С. 533–541.

7. Живкович М., Мандич М., Папич Д. Современные социокультурные аспекты процессов развития в геопространстве Западных Балкан: матер. международ. науч. конф. в рамках IX Ежегод. науч. ассамблеи Ассоциации российских географов-обществоведов / отв. ред. Н.И. Быков. Барнаул: Алтайский гос. ун-т, 2018. С. 300–308.

8. Краљачић Т. Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882–1903). Бањалука, Српско Сарајево: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2000. 574 с.

9. Мандић М. Посљедице насилног распада СФР Југославије на развој насеља у Босни и Херцеговини (Републици Српској) // Зборник радова Међународне научне конференције Географског друштва Републике Српске / Ур. А.Г. Дружинин, Р. Гњато. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 2017. С. 575–592.

10. Мандић М., Делић Д. Социјалногеографске посљедице промјена у структури привреде Републике Српске // Гласник/Herald. 2021. Св. 25. С. 121‒142. DOI: 10.7251/HER2125121M

11. Марић Ђ. Индустријализација Босне и Херцеговине. Сарајево: Географско друштво Босне и Херцеговине, 1991. 203 с.

12. Митровић Р.Љ. Положај и улога Србије и Републике Српске у кључу геокултуре и геополитике глобализације Балкана // Зборник радова научног скупа са међународним учешћем “Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима” / Ур. Р. Гњато, М. Грчић, С. Стаменковић. Београд, Бања Лука: Географски факултет Универзитета у Београду, Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци, 2007. С. 37‒42.

13. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. године, Резултати пописа ‒ градови, општинe, насељенa мјеста. Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске, 2017.

14. Танасковић Д. Неоосманизам – повратак Турске на Балкан. Београд: Службени гласник, 2011. 164 c. Цвијић Ј. Антрoпогеографски и етнографски списи. Сабрана дјела, књ. 4 (1). Београд: Српска академија наука и умјетности, 1991. 357 с.

15. Audirac I. Some Thoughts about Urban Shrinkage in a Sea of Growth // Int. Conference the Future of Shrinking Cities: Problems, Patterns and Strategies of Urban Transformation in a Global Context. Berkeley: Univ. of California at Berkeley, 2007.

16. Baburin V.L. Economy of Former Yugoslav Republics // Herald. 2019. Vol. 23. P. 1‒17. DOI: 10.7251/HER1923001B

17. Buzar S., Ogden P., Hall R., Haase A., Kabisch S., Steinfiihrer A. Splintering Urban Populations: Emergent Landscapes of Reurbanisation in Four European Cities // Urban Studies. 2007. Vol. 44. № 4. P. 651–677. DOI: 10.1080/004209806011855

18. Domljan V., Mirašćić G., Riđić G., Riđić O. From Defective to Effective BiH Development Policy // Acta Economica. 2017. Vol. 15. № 27. P. 137–162. DOI: 10.7251/ACE1727137D

19. Gekić H., Bidžan-Gekić A. Urban Hierarchy Inside a Divided Urban System of Bosnia and Herzegovina // Proceeding Book of 1st Istanbul International Geography Congress / B. Gonencgil, T.A. Ertek, I. Akova, E. Elbasi (Eds.). Istanbul: Istanbul Univ. Press, 2019. P. 492–508. DOI: 10.26650/PB/PS12.2019.002.048

20. Konačni rezultati Popisa 2013, Knjiga 7 Ekonomske karakteristike. Sarajevo: Federalni zavod za statistiku, 2017a.

21. Konačni rezultati Popisa 2013, Knjiga 2 Etnička nacionalna pripadnost, vjeroispovjest, maternji jezik. Sarajevo: Federalni zavod za statistiku, 2017b.

22. Kurtić N. Mogućnosti dekonstrukcije internog imidža BiH // Tranzicija. 2008. Br. 21–22. S. 9–25.

23. Kurtić N., Omerbegović S. Bosna i Hercegovina, entiteti i kantoni u procesu stabilizacije i razvoja // Pogledi. 2001. Br. 8. S. 64–69.

24. Mandić M. Geopolitical, cultural and civilization process in Bosnia and Herzegovina // Proceedings of the International Conference “The Balkan peninsula of Jovan Cvijić. Historical background and contemporary trends in human geography” / J. Brankov, M. Drobnjaković (Eds.). Belgrade, Loznica: Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 2018. P. 85–95.

25. Мandić M. Post-socijalist urban transformation of Banja Luka // SKUP. 2019. Vol. 10. № 2. P. 41‒51. DOI: 10.7251/SKPSR191002031M

26. Pašalić S. Demografski gubici u Bosni i Hercegovini (1991–2011). Banja Luka: Ministarstvo pravde, Republički centar za istraživanje ratnih zločina, 2012. 272 s.

27. Pecelj M., Milinčić M., Pecelj-Purković J., Pecelj M. Paralelni gradovi – Iskustva Sarajeva kao podjeljenog grada // Zbornik radova IV međunarodnog skupa Lokalna uprava u planiranju i uređenju prostora i naselja “Gradovi u XXI veku” / Ur. V. Šećerov, Z. Radosavljević, A. Đoređević, M. Marić. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije, Geografski fakultet, Univerzitet Beograd, 2012. S. 137–141.

28. Stanovništvo Bosne i Hercegovine, narodnosni sastav po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statitsiku Republike Hrvatske, 1995.

29. Statistički godišnjak Jugoslavije 1982. Beograd: Savezni zavod za statistiku SFRJ, 1982.

30. Statistički godišnjak Jugoslavije 1991. Beograd: Savezni zavod za statistiku SFRJ, 1991.

31. Šojić M. Kretanja industrije Srbije // Ekonomski vidici. 2004. Vol. 9. № 2. S. 215–223.

32. Štatistika miesta i stanovništva. Sarajevo: Carska i Kraljevska Vladina tiskara, 1880.

33. Turok I., Mykhnenko V. The trajectories of European cities, 1960–2005 // Cities. 2007. Vol. 24. № 3. P. 165‒182. DOI: 10.1016/j.cities.2007.01.007

34. Veselica V., Vojnić D. Europske zemlje u tranziciji na pragu XXI stoljeća Gdje je Hrvatska – Quo Vadis Croatia // Ekonomski pregled. 2000. Vol. 51. № 9–10. S. 829–866.

35. Zekanović I., Gnjato R. Disintegration of the former SFR Yugoslavia and changes in the ethno-confessional structure of some cities of Bosnia and Herzegovina // RUDN J. of Economics. 2018. Vol. 26. № 4. P. 685–696. DOI: 10.22363/2313-2329-2018-26-4-685-696