Влияние геополитических процессов в Боснии и Герцеговине на городское развитие и культурную идентичность

Историко-географическое развитие Боснии и Герцеговины в зоне стыка западной и восточной христианских цивилизаций и мусульманского востока привело к этнической и религиозной неоднородности и сформировало культурную самобытность населения этой страны, одновременно создав условия для политических кризисов и этнических конфликтов. Босния и Герцеговина вышла из состава Югославии в условиях гражданской войны. После войны, в 1995 г. сформировалась сложная административно-территориальная организация нового государства, с учетом этнического и религиозного состава населения его разных частей. В то же время изменились общественная система страны (политическая и экономическая) и геополитическая ситуация на Западных Балканах, произошли важные социокультурные сдвиги в этом регионе Европы, инициированные глобализацией. Статья рассматривает культурную дезинтеграцию общества и изменения в идентичности населения городов Боснии и Герцеговины. Проведено сравнение социальных и этнокультурных изменений в шести крупнейших городах страны. Результаты анализа позволяют сделать вывод, что произошла культурная дифференциация общества в Боснии и Герцеговины, отразившаяся в изменениях этнической и религиозной структуры населения и их пространственном распределении. Экономический застой и депопуляция городских центров как следствие гражданской войны и социальных реформ подтверждаются сравнительным анализом статистических показателей экономического и демографического развития. Социокультурные и экономические изменения выявлены с использованием историко-географического метода, сравнительного анализа демографических показателей, изменений пространственного размещения населения, его этнического и религиозного состава, структуры занятости в отраслях экономики городов. Учтены также научные результаты ранее опубликованных работ, посвященных некоторым из упомянутых проблем, прежде всего экономическому развитию и динамике численности населения в стране и ее крупных городах. Структурные сдвиги в городах Боснии и Герцеговины рассматриваются через призму причинно-следственных связей геополитических и культурных процессов (политической, экономической и культурной дезинтеграции), социальных и экономических реформ, изменений прав собственности, деиндустриализации хозяйства, их влияния на культурную идентичность.

1. Васић М. Исламизација на Балканском полуострву. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2005. 381 с.

2. Гњато Р. Западни Балкан – Изазови и перспективе // Зборник радова Међународне научне конференције Географског друштва Републике Српске / Ур. А.Г. Дружинин, Р. Гњато. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 2017. С. 415–431.

3. Грчић М. Географија култура и цивилизација. Београд: Географски факултет, Унивезитет у Београду, 2014. 994 с.

4. Делич Д. Социогеографический аспект переходных процессов в Боснии и Герцеговине // Общественно-географическая структура и динамика современного евразийского пространства: вызовы и возможности для России и ее регионов Ассоциация российских географов-обществоведов / отв. ред. П.Я. Бакланов. Владивосток: Тихоокеанский институт географии ДВО РАН, 2020. С. 161–169.

5. Живковић М. Западни Балкан у контексту односа центар–периферија. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 2020. 140 с.

6. Живковић М. Савремене детерминанте географског положаја Југоисточне Европе као фактор развоја // Зборник радова 3. конгреса српских географа Географског друштва Републике Српске и Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци / Ур. Р. Гњато. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 2011. С. 533–541.

7. Живкович М., Мандич М., Папич Д. Современные социокультурные аспекты процессов развития в геопространстве Западных Балкан: матер. международ. науч. конф. в рамках IX Ежегод. науч. ассамблеи Ассоциации российских географов-обществоведов / отв. ред. Н.И. Быков. Барнаул: Алтайский гос. ун-т, 2018. С. 300–308.

8. Краљачић Т. Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882–1903). Бањалука, Српско Сарајево: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2000. 574 с.

9. Мандић М. Посљедице насилног распада СФР Југославије на развој насеља у Босни и Херцеговини (Републици Српској) // Зборник радова Међународне научне конференције Географског друштва Републике Српске / Ур. А.Г. Дружинин, Р. Гњато. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 2017. С. 575–592.

10. Мандић М., Делић Д. Социјалногеографске посљедице промјена у структури привреде Републике Српске // Гласник/Herald. 2021. Св. 25. С. 121‒142. DOI: 10.7251/HER2125121M

11. Марић Ђ. Индустријализација Босне и Херцеговине. Сарајево: Географско друштво Босне и Херцеговине, 1991. 203 с.

12. Митровић Р.Љ. Положај и улога Србије и Републике Српске у кључу геокултуре и геополитике глобализације Балкана // Зборник радова научног скупа са међународним учешћем “Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима” / Ур. Р. Гњато, М. Грчић, С. Стаменковић. Београд, Бања Лука: Географски факултет Универзитета у Београду, Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци, 2007. С. 37‒42.

13. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. године, Резултати пописа ‒ градови, општинe, насељенa мјеста. Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске, 2017.

14. Танасковић Д. Неоосманизам – повратак Турске на Балкан. Београд: Службени гласник, 2011. 164 c. Цвијић Ј. Антрoпогеографски и етнографски списи. Сабрана дјела, књ. 4 (1). Београд: Српска академија наука и умјетности, 1991. 357 с.

15. Audirac I. Some Thoughts about Urban Shrinkage in a Sea of Growth // Int. Conference the Future of Shrinking Cities: Problems, Patterns and Strategies of Urban Transformation in a Global Context. Berkeley: Univ. of California at Berkeley, 2007.

16. Baburin V.L. Economy of Former Yugoslav Republics // Herald. 2019. Vol. 23. P. 1‒17. DOI: 10.7251/HER1923001B

17. Buzar S., Ogden P., Hall R., Haase A., Kabisch S., Steinfiihrer A. Splintering Urban Populations: Emergent Landscapes of Reurbanisation in Four European Cities // Urban Studies. 2007. Vol. 44. № 4. P. 651–677. DOI: 10.1080/004209806011855

18. Domljan V., Mirašćić G., Riđić G., Riđić O. From Defective to Effective BiH Development Policy // Acta Economica. 2017. Vol. 15. № 27. P. 137–162. DOI: 10.7251/ACE1727137D

19. Gekić H., Bidžan-Gekić A. Urban Hierarchy Inside a Divided Urban System of Bosnia and Herzegovina // Proceeding Book of 1st Istanbul International Geography Congress / B. Gonencgil, T.A. Ertek, I. Akova, E. Elbasi (Eds.). Istanbul: Istanbul Univ. Press, 2019. P. 492–508. DOI: 10.26650/PB/PS12.2019.002.048

20. Konačni rezultati Popisa 2013, Knjiga 7 Ekonomske karakteristike. Sarajevo: Federalni zavod za statistiku, 2017a.

21. Konačni rezultati Popisa 2013, Knjiga 2 Etnička nacionalna pripadnost, vjeroispovjest, maternji jezik. Sarajevo: Federalni zavod za statistiku, 2017b.

22. Kurtić N. Mogućnosti dekonstrukcije internog imidža BiH // Tranzicija. 2008. Br. 21–22. S. 9–25.

23. Kurtić N., Omerbegović S. Bosna i Hercegovina, entiteti i kantoni u procesu stabilizacije i razvoja // Pogledi. 2001. Br. 8. S. 64–69.

24. Mandić M. Geopolitical, cultural and civilization process in Bosnia and Herzegovina // Proceedings of the International Conference “The Balkan peninsula of Jovan Cvijić. Historical background and contemporary trends in human geography” / J. Brankov, M. Drobnjaković (Eds.). Belgrade, Loznica: Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 2018. P. 85–95.

25. Мandić M. Post-socijalist urban transformation of Banja Luka // SKUP. 2019. Vol. 10. № 2. P. 41‒51. DOI: 10.7251/SKPSR191002031M

26. Pašalić S. Demografski gubici u Bosni i Hercegovini (1991–2011). Banja Luka: Ministarstvo pravde, Republički centar za istraživanje ratnih zločina, 2012. 272 s.

27. Pecelj M., Milinčić M., Pecelj-Purković J., Pecelj M. Paralelni gradovi – Iskustva Sarajeva kao podjeljenog grada // Zbornik radova IV međunarodnog skupa Lokalna uprava u planiranju i uređenju prostora i naselja “Gradovi u XXI veku” / Ur. V. Šećerov, Z. Radosavljević, A. Đoređević, M. Marić. Beograd: Asocijacija prostornih planera Srbije, Geografski fakultet, Univerzitet Beograd, 2012. S. 137–141.

28. Stanovništvo Bosne i Hercegovine, narodnosni sastav po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statitsiku Republike Hrvatske, 1995.

29. Statistički godišnjak Jugoslavije 1982. Beograd: Savezni zavod za statistiku SFRJ, 1982.

30. Statistički godišnjak Jugoslavije 1991. Beograd: Savezni zavod za statistiku SFRJ, 1991.

31. Šojić M. Kretanja industrije Srbije // Ekonomski vidici. 2004. Vol. 9. № 2. S. 215–223.

32. Štatistika miesta i stanovništva. Sarajevo: Carska i Kraljevska Vladina tiskara, 1880.

33. Turok I., Mykhnenko V. The trajectories of European cities, 1960–2005 // Cities. 2007. Vol. 24. № 3. P. 165‒182. DOI: 10.1016/j.cities.2007.01.007

34. Veselica V., Vojnić D. Europske zemlje u tranziciji na pragu XXI stoljeća Gdje je Hrvatska – Quo Vadis Croatia // Ekonomski pregled. 2000. Vol. 51. № 9–10. S. 829–866.

35. Zekanović I., Gnjato R. Disintegration of the former SFR Yugoslavia and changes in the ethno-confessional structure of some cities of Bosnia and Herzegovina // RUDN J. of Economics. 2018. Vol. 26. № 4. P. 685–696. DOI: 10.22363/2313-2329-2018-26-4-685-696